STRAZBUR – U izveštaju o strategiji proširenja EU, koji je danas usvojen, poslanici Evropskog parlamenta konstatuju da je proširenje EU strateški odgovor na promenljivu geopolitičku realnost, te “vitalna investicija u sigurnost i stabilnost EU”. Dokument, čiji je autor Petras Auštrevičius, poslanik grupe “Obnovimo Evropu” u Evropskom parlamentu, usvojen je sa 385 glasova “za”, 147 “protiv” i 98 uzdržanih.
Izveštaj poziva institucije EU da održe dinamiku procesa i eliminišu unutrašnje prepreke, strogo poštujući predvidiv proces pristupanja, koji se zasniva na zaslugama. Pored toga, EP konstatuje da bi cena “nepristajanja na proširenje premašila troškove ulaska novih članica u EU, što bi moglo dovesti do geopolitičkih sivih zona ranjivih na neprijateljski strani uticaj”.
Naglašava se da je proširenje situacija u kojoj će svi biti na dobitku – i sadašnje i buduće države članice. Takođe, ističe se da postoji politička potreba da EU pokaže posvećenost ovom procesu, “jer će se proširenjem osnažiti evropska bezbednost”.
“Sa svakom novom članicom, politička i ekonomska moć Evrope raste, osiguravajući prosperitet i sigurnost njenih građana. U svetlu današnjih izazova, moramo poboljšati model integracije u EU kako bi bolje odražavao interese Unije i očekivanja zemalja kandidata. Proširenje EU trebalo bi da ide ruku pod ruku sa unutrašnjim reformama koje imaju za cilj da obezbede funkcionisanje EU i poboljšaju procese donošenja odluka, uključujući šire korišćenje glasanja kvalifikovanom većinom. EU mora da završi ove reforme do trenutka kada kandidati koji prednjače u procesu pristupanja ispune kriterijume za članstvo i budu spremni za ulazak u EU”, rekao je Auštrevičius.
Takođe, u dokumentu se pohvaljuju Crna Gora i Albanija “za njihov značajan napredak, te uzimaju u obzir njihove ambicije da završe pregovore do kraja 2026, odnosno do kraja 2027. godine”.
Pristupanje EU je ključno sredstvo za promociju demokratije, vladavine prava a i poštovanja osnovnih prava, navodi se u izveštaju. Takođe, navodi se da to predstavlja “važno sredstvo za promociju regionalnog pomirenja i stabilnosti, poboljšanje vitalnosti i zaštitu zemalja kandidata od zlonamerne strane intervencije”.
Istovremeno, naglašava se da vladavina prava, demokratske reforme, sloboda medija i poštovanje osnovnih prava, uključujući prava manjina, treba da ostanu u središtu procesa prođirenja. Nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije i angažovanje i podrška civilnog društva definisani su kao ključni preduslovi za napredovanje ka članstvu u EU, naročito u vreme jačanja autoritarnih trendova.
Dokument poziva države uključene u proces proširenjada nastave da “odlučno i blagovremeno sprovode neophodne reforme i postižu opipljiv i nepovratan napredak, počevši od takozvanih osnova. U tom kontekstu, insistira se na potrebi “stalnih napora za jačanje medijskog pluralizma, zaštite prava novinara, osiguravanje slobode izražavanja u svim zemljama koje su u procesu proširenja, primenom efikasnih mehanizama za borbu protiv govora mržnje, klevetničkih kampanja, uznemiravanja, pretnji i napada na novinare“.
Istovremeno, naglašava se da je regionalna saradnja, naročito na Zapadnom Balkanu, neophodan uslov za ulazak u EU i ističe važnost dijaloga između Beograda i Prištine “koji je od velike važnosti za napredak i Srbije i Kosova na njihovim evropskim putevima i koji će doprineti regionalnoj stabilnosti i prosperitetu”.
Takođe, ukazuje se na značaj sprovođenja Prespanskog sporazuma između Severne Makedonije i Grčke, te Sporazuma o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji između Severne Makedonije i Bugarske.
Usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom i bezbednosnom politikom EU u dokumentu označava kao važan pokazatelj posvećenosti država kandidata osnovnim vrednostima i principima Unije i njihove spremnosti za buduće članstvo.
Marta Kos: „Države koje pristupe EU moraju da budu jake i otporne demokratije“
Tokom rasprave o dokumentu Petrasa Auštrevičiusa, održane 10. marta, Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, poručila je da “države ranjive na toksični uticaj Rusije ne mogu da postanu članice EU”.
„Trojanski konji ne postoje. Države koje bi mogle da nas potkopaju iznutra ne mogu da postanu članice EU. Moramo da budemo potpuno sigurni u to. Države koje se pristupaju EU moraju da budu jake i otporne demokratije, sposobne da se odupru toksičnom uticaju Rusije i drugih država”, poručila je Kos u Evropskom parlamentu, izvestila je novinska agencija Bgnes.
Ona je rekla da insistiranje na vladavini zakona, kao ključnom prioritetu, neizbežno jača poverenje u proces proširenja EU. U tom kontekstu, Kos upozorila da u procesu evropskih integracija, kao i tokom sprovođenja reformi neće biti dopuštene “nikakve prečice”, naročito se osvrnuvši na države koje se smatraju liderima u procesu pridruživanja.
“Vodeća pozicija u procesu pristupanja ne garantuje nikakav poseban status… To se odnosi upravo na države koje su najviše napredovale na putu ka članstvu u EU – Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju… Napredak se mora stalno postizati reformama”, rekla je Marta Kos.
Proširenje EU ostaje proces zasnovan na zaslugama zasnovan na snažnoj posvećenosti demokratiji, vladavini prava i osnovnim pravima, podsetila je ona.
“Ne može biti kompromisa ni u pogledu vladavine prava, demokratije, osnovnih prava, ni kada je reč o našoj zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici”, poručila je Kos.
