Predstavnici vlasti i provladini mediji od ponedeljka predviđaju „katastrofalan scenario“ vezan za snabdevanje Srbije ruskim gasom, koji će navodno biti onemogućen nakon nove odluke Saveta Evropske unije. Ove navode juče je demantovala evropska komesarka za proširenje Marta Kos, a ni sam dokument Saveta, koji je javno objavljen, ne predviđa zabranu tranzita gasa u treće zemlje.
Povod za reakcije srpskih vlasti bilo je saopštenje Saveta Evropske unije, tela koji čine ministri država članica, objavljeno u ponedeljak, da je dogovorena pozicija ove institucije o faznoj zabrani uvoza ruskog gasa u EU.
Srpski zvaničnici, uključujući predsednicu Narodne skupštine Anu Brnabić, ministarku energetike Dubravku Đedović Handanović i ministra finansija Sinišu Malog, protumačili su ovu odluku kao zabranu transporta ruskog gasa do trećih zemalja, što su opisali kao „katastrofalnu vest“ i „gotovo bezizlaznu situaciju“ i izrazili nadu da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić pronaći neko rešenje.
Sam predsednik je, govoreći iz Budimpešte, rekao u ponedeljak da odluke Saveta EU nisu sjajne i izneo sumnju da će Srbija moći da nadoknadi uvoz gasa iz drugih izvora. Takođe je dodao da „ljudi ne treba da paniče“ i da će se rešenje tražiti.
Ipak, evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je sinoć tokom rasprave o Srbiji u Evropskom parlamentu da su u Srbiji u ponedeljak plasirane dezinformacije o zabrani uvoza ruskog gasa.
Ona je navela da odluka Saveta Evropske unije ne znači da će članice Unije zaustaviti transport ruskog gasa do trećih zemalja, kao što je Srbija, i naglasila da EU podržava Srbiju i druge zemlja Balakna u diverzifikaciji uvoza energenata.
Kos je podsetila da je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za medije sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen rekao da je strateški cilj Srbije da diverzifikuje svoje resurse, što je EU spremna da podrži.
Savet Evropske unije u ponedeljak je usvojio svoju poziciju na nacrt uredbe o faznom prestanku uvoza ruskog prirodnog gasa.
Većinu obavezujućih pravnih akata u Evropskoj uniji donose zajednički Savet EU i Evropski parlament na predlog Evropske komisije. Odluka Saveta EU u ponedeljak bio je početni korak u zakonodavnom procesu. Sada se čeka pozicija Evropskog parlamenta, a zatim usklađivanje teksta između ove dve institucije, kao i Evropske komisije.
U poziciji koju je u ponedeljak usvojio Savet Evropske unije, u članu 7, reguliše se transport gasa iz treće zemlje u treću zemlju preko teritorije Evropske unije, što je slučaj primenjiv na Srbiju. Međutim, takav transport se ne zabranjuje, već se samo propisuje da relevantne institucije država članica EU treba da budu obaveštene o aspektima ovog aranžmana, kao što su količina gasa, tajming isporuke, ulazne i izlazne tačke i slično.
U saopštenju Saveta EU se i pojašnjava da se ovom uredbom uvode „dodatni mehanizmi nadzora i obaveštavanja“ kako bi se sprečilo da ruski gas koji prolazi kroz EU na putu ka drugoj destinaciji uđe na tržište Evropske unije.
Inače, u uredbi se predlaže puna zabrana uvoza ruskog gasa od strane zemalja Evropske unije od 1. januara 2028, što važi za dugoročne sporazume. Kratkoročni sporazumi o uvozu sklopljeni pre 17. juna 2025. mogu se nastaviti do 17. juna 2026. godine.
Uredba se donosi u skladu sa strategijom Evropske komisije „REPowerEU“ iz maja 2025. godine, čiji je cilj da se elimiše preostali uvoz ruskih energenata i da se energetska nezavisnost EU pospeši u tom pogledu.
Delegacija Evropske unije: Netačne tvrdnje medija
U današnjem saopštenju, Delegacija Evropske unije u Srbiji izjavila je da EU „ne prekida isporuku gasa za Srbiju, kako neki srpski mediji netačno tvrde, već pomaže Srbiji da postigne energetsku nezavisnost i diverzifikuje snabdevanje, udaljavajući se od nepouzdanih dobavljača energije“.
Kako se dodaje, od marta 2022, kao posledica neizazvane ruske agresije na Ukrajinu, države članice EU odlučile su da postepeno okončaju zavisnost Evrope od ruskih fosilnih goriva.
„Tranzit gasa između zemalja koje nisu članice EU, poput Srbije, nije time obuhvaćen“, navodi se.
Iz Delegacije EU dodaju da, kako je zemlja kandidat, od Srbije se očekuje da postepeno usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnom regulativom EU u okviru procesa pristupanja, uključujući i regulativu REPowerEU, kada ona postane deo prava EU.
Saopštenje iste sadržine objavio je ambasador Evropske unije u Srbiji, Andreas fon Bekerat.
Članak je ažuriran.
