Danska, koja od 1. jula predsedava Savetom EU, stavila je fokus na pitanja proširenja, vladavine prava, kao i na jačanje bezbednosti Evropske unije. Kako je poručeno iz Kopenhagena, vrata Unije otvorena su za nove članice, ali to podrazumeva jasno ispunjavanje svih neophodnih kriterijuma.
Šta sve Srbija mora da bez odlaganje preduzme kako bi konačno napredovala na evropskom putu, što bi podrazumevalo i otvaranje Klastera 3, kakva je saradnja Danske i naše države, uključujući razvoj zelene tehnologije i unapređenje energetske stabilnosti i efikasnosti, teme su intervjua Savremene politike sa danskom ambasadorkom u Beogradu, Pernil Daler Kardel.
“Potrebno je udvostručiti napor u suštinskim oblastima”
Savremena politika: Evropska komisija je u proteklih nekoliko godina više puta ponovila da je Srbija spremna za otvaranje Klastera 3. Ipak, u vreme ovog intervjua Srbija i dalje nije ispunila sve korake koje se obavezala da će preduzeti prošle godine kako bi otvorila ovaj klaster, uključujući izbor novog Saveta REM-a i usvajanje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Može li Srbija da napreduje na evropskom putu, tokom danskog predsedavanja bez ispunjenja ovih koraka, i kakve su šanse za formalni napredak ako ih ispuni?
Pernil Daler Kardel: Kao što ste pomenuli, Komisija je rekla da je Srbija u pogledu specifičnih zahteva za Klaster 3 spremna već nekoliko godina. Ono što je takođe potrebno pre otvaranja novog klastera, jeste postizanje dovoljno napretka u onome što se naziva „osnovni principi“, kao što su vladavina prava, sloboda medija i slično. I tu je potreban napredak.
Teško je nešto jasno reći, ali, naravno, ohrabrujuća je činjenica da je Srbija usvojila amandmane koji se odnose na zakone o medijima, u cilju poboljšanja i jačanja slobode medija. Koliko sam razumela, postoji i napredak u vezi sa REM-om iako ovaj proces još nije završen. Na kraju, na državama članicama je da procene šta je dovoljan napredak.
Nedavni napredak u vezi sa medijima i izbornim reformama svakako vodi Srbiju u dobrom pravcu, tako da mogu samo da ohrabrim da se nastavi i udvostruči napor. Isto tako, važno je fokusirati se na napredak u domenu vladavine prava.
Zašto toliko pažnje posvećujemo osnovama, pitate se? To je zato što EU jeste savez zasnovan na zajedničkim vrednostima. Ove vrednosti, koje uključuju osnovne slobode, vladavinu prava i demokratiju, jesu vrednosti za koje želimo da budemo sigurni da ih u potpunosti dele i nove članice.
Stoga, proces proširenja započinje reformama u ovim oblastima i insistiramo na tome da u tim oblastima mora da postoji stabilan napredak tokom celog procesa pristupanja, i to su reformske oblasti koje se poslednje zatvaraju u pristupnim pregovorima država kandidata.
Dakle, kako proces pristupanja napreduje, države članice moraju da budu sigurne da ove vrednosti zaista deli država kandidat, da će ove reforme biti sprovedene kvalitetno i pouzdano kada dođemo do kraja procesa.
Postoji nekoliko važnih načina na koje Srbija može da napreduje na putu pristupanja EU, pokazujući i naglašavajući da je posvećena dobijanju članstva, tako što će jasno pružati podršku EU i striktno izbegavati da balansira između snaga koje pregovaraju o napretku u demokratskim aktivnostima.
SP: U kontekstu masovnih protesta u Srbiji ove godine, fokus je bio na pitanjima vladavine prava, nezavisnosti institucija, kao i situacije u medijima. Kako gledate na stanje u ovim oblastima, naročito u kontekstu pristupanja EU?
PDK: Vladavina prava čini okosnicu Evropske unije, a integracija u EU mora da podrazumeva usklađivanje sa vladavinom prava i ispunjavanje Kriterijuma iz Kopenhagena, uključujući garanciju demokratskih institucionalnih aktivnosti, poštovanje ljudskih prava, i naravno, slobode govora.
Sloboda govora je osnovna vrednost u EU, sloboda okupljanja i poštovanje prava na mirne proteste jesu od suštinskog značaja. Stoga, sposobnost da se donesu i primene zakoni EU jeste neophodnost i prioritet i zato smo posvećeni pružanju podrške Srbiji da ostvari što veći napredak u reformama koje se tiču ovih pitanja.
Poštovanje vladavine prava je preduslov za pristupanje (Uniji) o kojem nema razgovora. Aktuelni problemi sa slobodom medija i vladavinom prava utiču na napredak i uverena sam da je Srbija posvećena evropskom putu, otkako je to zvanično potvrdila pre nekoliko decenija. Bio je to dug i komplikovan proces, ali sada kada je postoji novi zamah, vreme je da krene napred.
SP: Imajući u vidu fokus danskog predsedavanja na “novom međunarodnom poretku koji je obeležen neizvesnošću, globalnom strateškom i ekonomskom konkurencijom, kao i rastućim nivoom sukoba“, šta mislite o bliskim odnosima koje Srbija održava sa Rusijom?
PDK: Neizvesnost novog svetskog poretka, u kojoj je puna invazija na Ukrajinu ugrozila bezbednost Evrope, nametnula je tri prioriteta – fokusirani smo na ujedinjenje Evrope, zajednički rad na snažnoj i bezbednijoj budućnosti. Tako je proširenje EU dobilo novi zamah, i ja bih, naravno, želela da ohrabrim Srbiju da iskoristi ovu priliku, jer ostvarivanje neophodnog napretka u reformama predstavlja nam garanciju da je Srbija na strani jedinstva.
Delimo mnogo vrednosti, Srbija pripada EU. Kriterijumi iz Kopenhagena da bi se postalo članica Evropske unije se ne dovode u pitanje, i svaki potez koji udaljava Srbiju od EU se ne smatra povoljnim za njen evropski put, već samo odlaže taj proces. Uverena sam da je Srbija i dalje posvećena pristupanju Uniji, i stoga, snažno preporučujem da deluje i kreće se brže. Odlučni smo da imamo Srbiju kao novu članicu. Dakle, sada je vreme da iskoristite ovaj novi zamah i ostvarite potreban napredak.
“Pomažemo Srbiji u prelasku na zelenu energiju”
SP: Kako ocenjujete bilateralne odnose između Srbije i Danske? Koji su najvažni domeni saradnje?
PDK: Otkad sam došla u Srbiju, zaista sam naučila da naše kulturne veze imaju dužu istoriju od naših diplomatskih odnosa. Nakon što sam dublje proučila povezanost naših zemalja, verujem da naše istorijske veze imaju ogromnu vrednost, budući da je naš čuveni pisac Hans Kristijan Andersen posetio Srbiju 1840. Putovanje po Srbiji ostavilo je snažan utisak na njega, tako da je kasnije u svojim delima pomenuo Beograd. Pominjem ovo jer nam pisci pomažu da pamtimo, a navedeno pominjanje Srbije zaista je uvrstilo državu na kulturnu mapu Evrope, u širu svest pisaca.
Zaista je ohrabrujuće biti ambasadorka Danske ovde, svedočiti veličanstvenoj saradnji između danskih i srpskih kompanija. Danska prednjači kada je reč o obnovljivoj energiji, energetskoj održivosti, tako da je ovo veoma ohrabrujuća prilika za nas da podelimo svoja znanja, i integrišemo lokalno stanovništvo Srbije u različite projekte koji imaju za cilj stvaranje zelenije budućnosti.
Ovde boravim više od godinu dana i čvrsto verujem da naša saradnja dobro napreduje, zahvaljujući stalnom, aktivnom dijalogu i uzajamnom poštovanju. To zaista stvara sve veću vrednost i jača naše međusobno poverenje. Pomenuću neke od ključnih perspektivnih oblasti u kojima se naša saradnja uspešno razvija, a koje su fokusirane na prelazak Srbije na održivije izvore energije, uključujući solarnu i energiju vetra, te transformaciju “pametnih gradova”.
U aprilu ove godine, ambasada je bila domaćin Nordijske konferencije pametnih gradova u Kragujevcu, a samo nekoliko sedmica ranije Kragujevac je potpisao sporazum sa EU i Međunarodnom finansijskom korporacijom, koji pozicionira Kragujevac kao lidera u održivom urbanom razvoju.
Opredeljenost Srbije, visok nivo znanja, kao i intelektualci koje sam ovde upoznala, zaista predstavljaju pokazatelje posvećenosti transformaciji društva i zaštiti životne sredine, što, takođe, jača temelj poverenja i naše zajedničke vizije.
Danska sprovodi zelenu tranformaciju i tranziciju od sedamdesetih godina 20. veka, kada nas je naftna kriza navela da krenemo putem zelene tranzicije, podstičući vladu da osmisli zelene politike i inovacije. Deljenje našeg puta ka uspehu i liderska pozicija u zelenoj tehnologiji jeste obaveza koju ozbiljno shvatamo.
Dakle, da se vratimo ključnim domenima – energetska efikasnost, naročito putem centralnog grejanja, što čini osnovu zelene tranzicije Danske. Zahvaljujući svom višedecenijskom praktičnom iskustvu, Danska prenosi Srbiji stručnost i konkretna rešenja za održivi razvoj, što nas čini prirodnim partnerom na ovom putovanju.
SP: Šta mislite o strategiji energetske bezbednosti Srbije i njenom usklađivanju sa energetskom politikom EU?
PDK: Kao što je ranije pomenuto, veoma je ohrabrujuće i obećavajuće svedočiti ambiciji i volji Srbije da usvoji zelene inovacije, što dodatno jača našu saradnju. To takođe pokazuje da se zajedno krećemo ka mnogo jačem partnerstvu, usmerenom na održivu energiju, “pametan” urbani razvoj i ekološku odgovornost.
Usklađivanje politike sa standardima EU predstavlja vredan i značajan korak ka članstvu u EU. Pored toga, savremena energetska infrastruktura igra ključnu ulogu u privlačenju stranih investicija i podršci novim industrijama.
Što se tiče energetike, dansko predsedavanje će se zalagati za pametne inicijative kako bi se unapredila energetska bezbednost Evrope, konkuretnost, i prelazak na zelene tehnologije, uz fokus na čistu i pristupačnu električnu energiju za sve. Jedna od ključnih prioriteta jeste i zajednički rad na ujedinjenoj EU, koja je nezavisna od ruskih energenata.
“Unutrašnje reforme Unije uveliko u pripremi”
SP: Dansko predsedavanje je navelo da proširenje EU predstavlja jedan od prioriteta. Unutrašnje reforme EU jedna su od tema koja se povremeno pojavljuje u ovom kontekstu i u narednim mesecima trebalo bi da očekujemo i predlog Evropske komisije za reviziju politika, u cilju pripreme za širu Unuju. Postoji li šansa da se postigne bilo kakav napredak u vezi sa ovim pitanjem na nivou država članica do kraja danskog predsedanja?
PDK: U pravu ste da proširenje zahteva i unutrašnje reforme u EU. Te reforme su takođe u pripremi, uključujući naredni višegodišnji budžet, koji bi trebalo da bude usvojen tek za nekoliko godina. Dakle, iako nećemo videti konačne rezultate u ovoj oblasti tokom predsedavanja Danske, sigurni smo da je proces pripreme reformi uveliko u toku.
