Umesto razgovora o otvaranju klastera 3, na stolu su – finansijske sankcije. Umesto narednog, makar simboličnog koraka u pregovorima o članstvu, zemlje članice EU razmatraju obustavu isplata Srbiji iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Početak 2026. ne obećava dobru godinu za evropski put Srbije.
Glavni razlog, iako ne i jedini: usvajanje „Mrdićevih“ pravosudnih zakona, za koje su Evropska komisija i značajan broj država članica ocenili da predstavljaju ozbiljan korak unazad.
Na inicijativu Nemačke, ambasadori država članica održali su „informativnu“ debatu o stanju reformi u Srbiji nakon usvajanja pet pravosudnih zakona. Tome je prethodila otvorena kritika komesarke za proširenje Marte Kos, koja je zakone ocenila kao ozbiljno ograničavanje nezavisnosti pravosuđa. Slične debate održane su u februaru i na nivou radne grupe za proširenje zemalja članica (COELA).
Šta su pokazale sve ove rasprave? Kao i ranije, zemlje članice duboko su podeljene oko narednih koraka za Srbiju.
Jedan blok zemalja, među kojima su Nemačka, Holandija, baltičke i skandinavske države, izrazito je kritičan. Spisak zamerki je dug: nazadovanje u oblasti medija i pravosuđa, anti-EU retorika i geopolitička neusaglašenost Beograda sa EU. Na drugoj strani nalaze se zemlje poput Francuske, Italije, Grčke, Mađarske i Slovačke, koje se zalažu za „uravnoteženiji pristup“ Srbiji, priznavanje napretka u nekim oblastima i povratak klastera 3 na dnevni red.
Beograd se tako suočava sa državama koje u prvi plan ističu vladavinu prava i odnos prema Rusiji, dok mu podršku pružaju one koje sa aktuelnim vlastima imaju dobru saradnju, ideološku bliskost ili Srbiju vide kao ključnu zemlju regiona.
Međutim, ovakva podela sama po sebi je loša vest za Srbiju. Bez obzira na to što ima podršku značajnog broja zemalja, za svaki naredni korak potreban je konsenzus, a on je danas, čini se, dalji nego ikada u prethodne četiri godine.
Druga loša vest glasi – po prvi put od početka evropskih integracija razmatra se neka vrsta sankcija za Srbiju.
Prednosti koje su stečene, od bezviznog putovanja do pretpristupnih fondova, do sada nisu bile dovođene u pitanje. Evropska komisija sada poručuje da će proceniti da li su, posle usvajanja Mrdićevih zakona, i dalje ispunjeni uslovi za isplate iz Plana rasta. Više država članica smatra da isplate treba obustaviti ako zakoni ostanu na snazi, odnosno ako Beograd ne uvaži mišljenje Venecijanske komisije, koje se očekuje u junu.
Reklo bi se da jedini konsenzus među zemljama članicama postoji oko ocene da su pravosudni zakoni korak u pogrešnom pravcu. Međutim, zemlje naklonjenije Srbiji upozoravaju protiv „ishitrene obustave isplata“ iz Plana za rast, smatrajući da bi to bilo suprotno strateškom interesu približavanja Srbije EU.
Deo članica istovremeno ističe da bi kritika pravosudnih zakona bila kredibilnija kada bi EU priznala određeni napredak u drugim oblastima. Drugim rečima, kada bi se klaster 3 vratio na sto.
Više diplomata navodi da su njihove vlade otvorene da podrže eventualni pomak koji bi ostvario novoosnovani Operativni tim za evropski put Srbije, ali uz jasnu poruku da je „teret dokazivanja“ sada na Beogradu.
Ključna tačka biće, bez sumnje, mišljenje Venecijanske komisije i sudbina „Mrdićevih“ zakona. Do tada, na ledu neće biti samo razgovori o klasterima, već i novac iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Uostalom, povlačenje ovih sredstava već ide vrlo sporo: Srbija je tek četvrta u regionu po uspešnosti u korišćenju fonda, iza Crne Gore, Albanije i Severne Makedonije.
Pre godinu ili dve o uskraćivanju finansija za Srbiju govorili su tek pojedini evroposlanici. Danas takav scenario razmatraju Evropska komisija i neke od najuticajnijih zemalja članica.
Kritike i sumorne ocene stanja u Srbiji polako su se iz izveštaja Evropskog parlamenta preselile u rečnik druge dve ključne institucije – Evropske komisije i Saveta.
U kolumnama su izneti stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove uredništva portala Savremena politika.
