BEOGRAD – Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) ocenilo je danas da bi usvajanje amandmana poslanice Olje Petrović na izmene Zakona o javnom tužilaštvu, koje je podneo poslanik Uglješa Mrdić, dovelo do paralisanja rada odeljenja za organizovani kriminal i do potpune blokade postupanja u najsloženijim i najosetljivijim krivičnim postupcima, prenosi FoNet.
Amandman predviđa da „javnom tužiocu koji je, u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu, privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo ili u javno tužilaštvo posebne nadležnosti, prestaje privremeno upućivanje u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona“.
Kako je naveo, Odlukom o broju javnih tužilaca propisano je da JTOK pored glavnog javnog tužioca ima 25 javnih tužilaca, ali se dodaje da nikada nije bilo kadrovski popunjeno i da trenutno funkciju obavlja 20 javnih tužilaca, od kojih je 11 privremeno upućeno u skladu sa zakonom.
U saopštenju tužilaštva se navodi da bi usled primene amandmana JTOK ostao bez značajnog broja tužilaca, što bi umanjilo efikasnost do nivoa koji ugrožava postupanje u najosetljivijim predmetima.
Dodaje se da bi amandman doveo u pitanje postupanje JTOK u odnosu na 567 okrivljenih u predmetima u kojima postupaju upućeni javni tužioci, što bi u praksi značilo potpunu blokadu postupaka u predmetima poznatim kao „Jovanjica“, „Balkanski karetel“, „Vračarci“, slučaj Darka Šarića, Radoja Zivera, Dijane Hrkalović, kao i u predmetu koji se odnosi na finansijske tokove u vezi sa „Projektom Modernizacija i rekonstrukcija mađarsko-srpske železničke veze“.
Kako su istakli iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, na ozbiljnost posledica usvajanja predloženog amandmana ukazuju i podaci o obimu rada upućenih javnih tužilaca – samo tokom 2025. upućenim tužiocima dodeljeno je 699 predmeta koji su u predistražnoj fazi, što čini 51,2 odsto od ukupnog broja tih predmeta (1.366), kao i 150 predmeta međunarodne pravne pomoći, što predstavlja 73,53 odsto ukupnog broja tih predmeta (209).
Pored toga, u značajnoj meri bilo bi otežano i postupanje u 92 predmeta oduzimanja imovine, tzv. finansijske istrage, po Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji se odnose na 790 okrivljenih i nalaze se u različitim fazama postupka za privremeno ili trajno oduzimanja imovine.
Tužilaštvo je istakalo da na dalekosežnost posledica ukazuje i podatak da je u dosadašnjem radu JTOK oduzeta imovinska korist i imovina u vrednosti od 772.788.006,45 evra, što prosečno na godišnjem nivou iznosi preko 35 miliona evra.
Navodi se da je u 2025. upućenim tužiocima dodeljeno 699 predmeta u predistražnoj fazi, što čini 51,2 odsto ukupnog broja predmeta, kao i 150 predmeta međunarodne pravne pomoći, što predstavlja 73,54 odsto ukupnog broja predmeta.
„Predloženi amandman ne sadrži bilo kakav realan prelazni mehanizam niti analizu posledica, već se njime proizvoljno i bez ikakvog sistemskog opravdanja zadire u postojeću organizaciju rada i kadrovsku strukturu JTOK, ignorišući činjenicu da je upravo institut privremenog upućivanja bio jedini efikasan mehanizam za prevazilaženje hroničnog kadrovskog deficita“, navedeno je u saopštenju.
Naglašava se da se amandmanom ozbiljno zadire u ustavne garancije stalnosti javnotužilačke funkcije i da zakonodavna vlast posredno, ali nedvosmisleno utiče na personalni stav JTOK, čime se direktno narušava ustavno načelo samostalnosti javnog tužulaštva, posebno imajući u vidu da je od ukupno 19 upućenih javnih tužilaca, 11 upućeno u JTOK, što „nedvosmisleno ukazuje na nameru da se ovim amandmanom direktno osujeti i onemogući rad ovog tužilaštva“.
Ističe se da je to rešenje direktno suprotno standardima Saveta Evrope i Venecijanske komisije, koji izričito upozoravaju da zakonodavna vlast mora da se uzdrži od mera koje mogu uticati na personalni sastav i kontinuitet rada tužilaštva.
Dodaje se i da je to korak unazad u oblasti vladavine prava i da bi ugrozilo međunarodne obaveze Srbije, kao i da se postavlja pitanje kome će najviše pogodovati takva izmena zakona i da će to verovatno biti samo okrivljeni.
