BEOGRAD – EU igra višestruku ulogu na Zapadnom Balkanu, prvenstveno usmerenu na pružanje podrške evropskom putu regiona, što uključuje promovisanje ekonomskog razvoja, te jačanje političke stabilnosti kroz sprovođenje reformi, zbog čega je, između ostalog, pokrenut Plan rasta Evropske komisije.
Istovremeno, važan aspekt odnosa Brisela prema Zapadnobalkanskoj šestorci predstavljaju geopolitički interesi, što je naročito došlo do izražaja nakon ruskog rata u Ukrajini, kao i jačanjem pozicija Kine na međunarodnoj sceni.
U kontekstu sagledavanja kursa Unije prema ovom regionu mogu da posluže i poruke koje je predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen predočila javnosti i vlastima u Albaniji, BiH, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji i Srbiji, tokom svoje nedavne posete.
Ona je sagovornicima, podsetimo, prenela da EU ostaje “duboko posvećena” evropskoj budućnosti Zapadnobalkanske šestorke, ali da finansijska i politička podrška zavisi od opipljivih i doslednih reformi, posvećenosti demokratskim principima i usklađenosti sa spoljnom politikom EU.
Prema oceni učesnika konferencije “Uloga EU u međunarodnim odnosima i na Zapadnom Balkanu”, retorika predsednice EK upućuje na jasan zaključak da Albanija i Crna Gora mogu da se nadaju članstvu do 2030, ukoliko ispune sve preostale kriterijume, dok je za ostale takva “ulaznica “ vrlo upitna.
Ovaj skup održan je 17. oktobra u Evropskoj kući u Beogradu, u organizaciji Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) i Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, a okupio je istaknute stručnjake i donosioce odluka kako bi diskutovali o aktuelnoj poziciji regiona u očima institucija i država članica Unije.
Plan rasta – “velika ponuda” ili minimum koji je Brisel mogao da pruži regionu?
Evropska unija nastoji da podstakne ekonomski rast i postepeno integriše region u Jedinstveno tržište, zbog čega je novembra 2023. pokrenula Plan rasta za Zapadni Balkan, u vrednosti od šest milijardi evra. Osnovni cilj jeste da se udvostruči BDP regiona u narednoj deceniji.
Adi Ćerimagić, viši istraživač Inicijative za evropsku stabilnost iz Berlina, ocenio je na konferenciji “Uloga EU u međunarodnim odnosima i na Zapadnom Balkanu” da je Plan rasta bio odgovor na situaciju koja je nastala nakon rata Rusije u Ukrajini, te da predstavlja “minimum onoga što je EU mogla da sakupi za države regiona u tom trenutku”.
“Iako je postojao narativ da je Plan rasta ‘velika ponuda koja će promeniti igru’, mislim da je to bilo najmanje ono što je EU mogla da ponudi Zapadnom Balkanu… Rano je govoriti kako je region na to odgovorio, ali vidimo da su Albanija i Crna Gora najozbiljnije pristupile tome, da se Severna Makedonija nalazi ‘negde između’, dok se Srbiji i BiH nije žurilo da sprovedu reforme”, ocenio je Ćerimagić.
Govoreći na istu temu, Frauke Zebas, saradnica Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove, ukazala je da Plan rasta predstavlja važan korak u integraciji regiona u Zajedničko tržište EU, te “šargarepu” u pregovorima za članstvu u EU.
“EU je, nakon početka rata u Ukrajini, pokazala da neće ostaviti Zapadni Balkan po strani, što pokazuje i Plan rasta… Neki aspekti postepene integracije regiona u EU su već ostvareni, uključujući i pristup većine država Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA)”, istakla je Zebas.
Sa druge strane, Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, ocenio je da se Reformska agenda Srbije, od čijeg će ispunjavanja zavisiti dobijanje sredstava iz Plana rasta, “kosi sa Planom rasta”.
“U Reformskoj agendi Srbije vladavina prava je tek četvrta tačka, i najslabije je razrađena… Takođe, mi nemamo usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, što je, takođe, uslov iz Plana rasta, a neke vrlo važne stvari, koje se, između ostalog, tiču transparetnosti javnih nabavki i učešća građana Srbije na inostranim ratištima, ostavljene su tek za 2026. i 2027. godinu”, napomenuo je Međak.
“Svaka treća kuća u Srbiji trebalo bi da ima zastavu EU”
Aktivnosti Evropske unije na Zapadnom Balkanu uslovljene su i geopolitičkim okolnostima. EU vidi stabilnost regiona veoma važnom za evropsku stabilnost, naročito ako se uzmu u obzir pokušaji Rusije da se izvrši uticaj koji je suprotstavljen interesima i vrednostima Unije.
Govoreći o geopolitičkim interesima EU na Zapadnom Balkanu, što uključuje i proširenje na ovaj region, Frauke Zebas je konstatovala da ponekad perspektiva Evropske komisije, koja aktivno promoviše politiku proširenja, nije usaglašena sa porukama država članica EU.
“U principu sve države članice žele proširenje, ali kada ih pitate šta proširenje za vas znači, imate 27 različitih odgovora”, istakla je Zebas.
Prema mišljenju Adija Ćerimagića, “i u Briselu I u većini članica EU postoji odlučnost da dve države u regionu budu podržane na svaki način”.
“Prvu grupu država čine Albanija i Crna Gora koje mogu da uskoče u prvi naredni voz za članstvo u EU, Severna Makedonija se nalazi ‘negde između’, a mi ostali, među kojima su BiH i Srbija, treba ozbiljno da sa samima sobom razmotrimo šta je ono što zaista želimo… Sama EU nema odgovor na proces pristupanja Srbije i još nekih drugih država Uniji jer u tim državama nema ambicije za to”, konstatovao je Ćerimagić.
Ćerimagić je napomenuo da ni Albanija ni Crna Gora neće biti “ugurane” u Uniju, već da će morati da ispune sve preostale kriterijume za članstvo.
U sličnom tonu, Vladimir Međak ocenio je da je EU toliko novca dala Srbiji u protekle dve decenije da bi “svaka treća kuća u ovoj državi trebalo da ima zastavu Unije”.
“Mediji u Srbiji su pod totalnom kontrolom i onda građani ne vide podršku Evropske unije… Vi, to, recimo, vidite tek kad, dođe vozilo hitne pomoći sa zastavom EU”, ocenio je Međak.
Prema Međakovom mišljenju, Srbija se više ne penje stepenicama ka članstvu u EU, “već čeka da te stepenice same dođu”.
