BRISEL – Evropski savet sinoć je održao stratešku raspravu o budućnosti politike proširenja i unutrašnjim reformama EU.
„U skladu sa svojim prethodnim zaključcima, Evropski savet naglašava kontinuiranu važnost proširenja kao geostrateškog ulaganja u mir, sigurnost, stabilnost i prosperitet“, navodi se u saopštenju za medije.
Lideri EU naglašavaju da je proširenje pokretačka snaga za poboljšanje ekonomskih i socijalnih uslova života evropskih građana, smanjenje nejednakosti među državama i da bi trebalo da doprinese jačanju vrednosti na kojima se Unija zasniva.
„Gledajući unapred u perspektivu daljeg proširenja Unije, i buduće države članice i EU moraju da budu spremne do trenutka pristupanja. Države koje teže članstvu moraju da nastave sa svojim reformskim naporima, posebno u oblasti vladavine prava, u skladu sa prirodom proširenja koja se temelji na zaslugama, i uz pomoć EU“, ističe se.
Paralelno, Unija treba da unapredi unutrašnji rad i reforme, da definiše svoje dugoročne ambicije i načine da ih postigne i da se bavi ključnim pitanjima koja se odnose na njene prioritete i politiku, kao i na sposobnost da deluje.
„To će učiniti Evropsku uniju jačom i osnažiti evropski suverenitet“, poručuju lideri EU, podsećajući da se proces pristupanja zasniva na zaslugama i da svaka država kandidat napreduje u pristupnim pregovorima na osnovu svog individualnog napretka.
U tom svetlu, Evropski savet uzima u obzir predloge Komisije o pripremi za širu Uniju i poziva Savet EU da analizira sve aspekte i na osnovu ove analize nastavi sa radom.
„Evropski savet pozdravlja aktuelni rad na pripremi pristupnog ugovora sa Crnom Gorom i uzima u obzir nameru irskog predsedavanja da radi na privremenom zatvaranju preostalih pregovaračkih poglavlja, pod uslovom da Crna Gora sprovede odgovarajuće reforme“, zaključuje se.
Komentarišući stratešku raspravu o proširenju, Adi Ćerimagić viši analitičar za Zapadni Balkan u Evropskoj inicijativi za stabilnost (ESI), ocenio je na Iksu da je “malo ljudi na Zapadnom Balkanu to pažljivo pratilo”.
„Ali oni koji jesu pratili, građani i političari, kako oni koji žele da njihove države budu deo EU, tako i oni koji sumnjaju da će se to ikada dogoditi, čekali su odgovor na jedno pitanje: šta će lideri EU učiniti kada je reč o težnji Crne Gore za članstvom? Njena vlada namerava da završi pregovore o pristupanju do kraja ove godine, da finalizuje i potpiše ugovor o pristupanju u prvoj polovini 2027.godine i da se pridruži EU 2028”, naglasio je Ćerimagić.
Prema njegovom mišljenju, „od Beograda do Skoplja i Sarajeva svi iz dva razloga gledaju u pravcu Crne Gore“.
„Prvo, da li će se EU uopšte proširiti. Drugo, da li će pristupanje Uniji zaista promeniti tu državu: ne samo njene zakone i institucije, već i svakodnevni život njenih građana. Pa, šta se dogodilo sinoć? Ukratko, mnofo buke ni oko čega. Ne tako duga diskusija koja ništa nije rešila… Očekivana eksplicitna podrška cilju Podgorice da zatvori sva poglavlja do kraja godine razblažena je konvencionalnim formulacijama EU, dovoljno nejasnim da se može protumačiti kao neka vrsta podrške, ali i kao odsustvo podrške”, smatra Ćerimagić.
On napominje da se „isto dogodilo i sa očekivanim osećajem hitnosti izrade ugovora o pristupanju“.
„Hrvatski mediji odaju počast sopstvenoj vladi zbog razvodnjavanja terminologije. Zapravo, nekim drugim prestonicama je bilo drago što je Zagreb spreman da preuzme krivicu. Kao što se i očekivalo, fokus zaključaka bio je na potrebi unapređenja unutrašnjeg rada i reformi EU, definisanju njenih dugoročnih ambicija i načina za njihovo postizanje, te razmatranje ključnih pitanja koja se odnose na njene prioritete i politiku, uključujući njenu sposobnost da deluje U tom cilju, Evropska komisija je ranije ovog meseca objavila svoju dugo očekivani predlog o pripremi za širu Uniju“, istakao je on.
Što se tiče narednih koraka koji se odnose na proširenje, Adi Ćerimagić je istakao da će početkom novembra biti objavljeni izveštaji EK o državama kandidatima, kao i ciljane mape puta „koje su već kontroverzne u nekim glavnim gradovima EU“, sa ključnim zadacima i rokovima za četiri države koje prednjače u procesu proširenja – Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju.
Takođe, on očekuje nastavak rada na zatvaranju preostalih poglavlja sa Crnom Gorom, uz insistiranje Zagreba na rešavanju bilateralnih pitanja, te izradu ugovora o pristupanju sa tom državom.
