Zvanični Brisel i države članice Evropske unije pratiće kako teče izborni proces u Srbiji sa još većom pažnjom nego što su to činile ranije, budući da su protesti studenata i građana skrenuli pažnju na velike probleme – široko rasprostranjenu korupciju, izraženu političku polarizaciju, te ugrožavanje demokratskih standarda, uključujući slobodu medija i vladavinu prava, ocenjuju stručnjaci za evropske integracije.
Sagovornici Savremene politike saglasni su da će odluke o narednim koracima na putu države ka članstvu u EU biće nesumnjivo uslovljene i načinom na koji se budu odvijali kampanja, glasanje, zakazano za 25. oktobar, kao i aktivnosti koje će biti sprovedene nakon što izborna mesta budu zatvorena.
“Prethodnih godina dobijali smo veoma pomešane signale iz EU. Dok su Evropski parlament i komesarka za proširenje (Marta) Kos bili veoma direktni, predsednica Evropske komisije (Ursula) fon der Lajen bila je više rezervisana u izražavanju kritike prema stanju u Srbiji. Očekujem da će EU pažljivo pratiti situaciju”, poručuje Florijan Biber, profesor na Univerzitetu u Gracu i član Savetodavne grupe u Evropi (BiEPAG).
Govoreći na istu temu, Marko Savković, viši savetnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), konstatuje da će se “pratiti svaki detalj”.
“Očekujem da EU bude u potpunosti nepristrasna kada je reč o predstojećim izborima u Srbiji. Kada to kažem, mislim na institucije Evropske unije, ali to ne mogu da tvrdim i za države članice”, ističe Savković.
“Važno je da se EU jasno založi za fer izborne uslove”
Od prethodnih parlamentarnih izbora u Srbiji, održanih u decembru 2023, koje su obeležile ozbiljne sumnje u regularnost procesa, EU je od Srbije zahtevala značajne reforme izbornih pravila, u skladu sa preporukama ODIHR-a (Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava), koje su se odnosile na birački spisak, medijski pluralizam i zloupotrebe državnih resursa u izborne svrhe. Kako su neretko isticali Evropska komisija i Evropski parlament, reforme moraju da budu održive, a ne formalne, jer se napredak Srbije na evropskom putu direktno “meri” koracima sprovedenih u vladavini prava i kvalitetom izbornog procesa.
U aprilu 2026. Narodna skupština usvojila je izmene četiri ključna izborna zakona, uključujući Zakon o izboru narodnih poslanika, pravila o finansiranju političkih aktivnosti, osnivanje Komisije za reviziju biračkog spiska, te ograničavanje “funkcionerske kampanje”. Ove izmene direktno utiču na sprovođenje predstojećih vanrednih parlamentarnih izbora.
Dok predstavnici vlasti ističu da će navedeni koraci umnogome unaprediti izborne uslove, opozicija i stručna javnost izrazili su duboku sumnju u to kako će se novi propisi primeniti u praksi.
Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, ocenila je za N1 da će mobilizacija EU za praćenje ovog izbornog procesa u Srbiji biti značajnija nego što je bio slučaj pre tri godine.
“Mi ćemo sada imati ODIHR misiju koja će biti izuzetno brojna. Najavljeno je da će Evropski parlament takođe imati svoju dugoročnu misiju. Oni to nisu radili, ako se ja dobro sećam, od 2014. kada su imali takvu misiju na izborima u Ukrajini. I sve to govori da ipak oni ne percipiraju ovo kao neko redovno stanje, odnosno kao nekakve izbore koji će se desiti i stvari će se vratiti na status kvo”, smatra Selaković.
Istovremeno, pojedini poslanici u Evropskom parlamentu i organizacije poput BIEPAG-a uputili su zahtev predsednici EK Ursuli fon der Lajen da ne dolazi u posetu Srbiji narednog meseca u okviru zapadnobalkanske turneje, uz obrazloženje da bi aktuelni režim to iskoristio zarad sticanja poena u izbornoj kampanji.
Upitan da li očekuje da će EU biti nepristrasna tokom izbornog ciklusa u ovoj državi, Florijan Biber za Savremenu politiku napominje da je pitanje “šta znači nepristrasna”.
“Očekujem da EU bude pažljiva kada je reč o tome kakve signale šalje. Poseta Ursule fon der Lajen pre izbora bila bi katastrofalna, čak i kad bi ona nastupila kritički prema Vučiću, jer bi njemu naklonjeni mediji to ispinovali kao podršku Evropske unije. Takođe, EU treba da bude jasna kada je reč o značaju integriteta izbornog procesa. Nažalost, EU je bila tiha kada je reč o ozbiljnim propustima iz izbornog procesa 2023. Sada, sa drugačijom političkom konstelacijom, bilo bi još važnije insistirati na pravičnim uslovima. Iako je teško očekivati da će vladajuća partija to uvažiti, biće veoma važno za EU da se zalaže za fer uslove”, ocenjuje Biber.
Isplata iz Plana rasta i Klaster 3 pod znakom pitanja
Komesarka za proširenje EU Marta Kos izjavila je posle sahrane Ratka Mladića, osuđenog za genocid i druge ratne zločine u BiH, uz pomoć i učešće državnih zvaničnika,zvaničnici EU treba da razjasne veoma važno pitanje da li je Srbija i dalje pogodna da bude kandidat za članstvo.
„Srbija je sada na prekretnici. Znate da pristupni proces zahteva i suočavanje sa prošlošću, istinsko pomirenje. U pitanju su i vladavina prava i strateška orijentacija neke zemlje. Moramo da proverimo u kojoj je meri Srbija i dalje iskrena sa svojim evropskim putem“, rekla je Kos u intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).
Marta Kos je takođe nedavno odložila planiranu posetu Srbiji, zbog veličanja Ratka Mladića.
Prema mišljenju Marka Savkovića, “otvaranje Klastera 3 i isplata iz Plana rasta odavno su ugroženi”.
“Vidimo reakcije na sahranu Mladića, a Marta Kos je, ako sam dobro razumeo, ostavila opciju zamrzavanja pristupnih pregovora Srbije sa EU”, ukazuje Savković za Savremenu politiku.
Florijan Biber takođe smatra da će način sprovođenja izbornog procesa u Srbiji uticati na odluke o Klasteru 3 i dobijanju sredstava iz Plana rasta.
“EU ne može da ignoriše izborne neregularnosti. Kontekst se promenio od 2023. godine. Stiče se utisak da će ovi izbori biti najviše osporavani, još od 2012. godine, i da će rezultat biti tesan. Ukoliko bude ozbiljnih neregularnosti na izborima, to mora da ima posledice. Sumnjam da bi javnost u Srbiji tolerisala neregularnosti na isti način kao što se desilo 2023, ali pomoglo bi kada bi takođe stigla jasna poruka iz sveta, kojom se insistira na slobodnim i pravičnim izborima. To će značiti još više budući da će režim po svoj prilici probati sve kako bi ostao na vlasti, i budući da oni znaju da je njihova pobeda manje izvesna nego na bilo kojim prethodnim izborima”, zaključuje Biber.
Do objavljivanja ovog teksta, iz Evropske komisije nisu odgovorili na upit Savremene politike o tome kako će sprovođenje izbornog procesa uticati na evropske integracije zemlje.
