BEOGRAD – Organizacije Transparentnost Srbija i RERI obavestile su javnost da je 31. avgusta 2026. godine Narodna Skupština Republike Srbije usvojila izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kojima je omogućeno da se gradi na šumskom zemljištu na kome je šuma uništena ili oštećena u požaru.
Izmene su usvojene u objedinjenoj proceduri po čak 59 tačaka dnevnog reda i bez prethodno sprovedene javne rasprave, navodi se u saopštenju dve organizacije, objavljenom 2. septembra.
Između ostalog, usvojenim izmenama predviđena je i izmena člana 88. postojećeg zakona, kojom se propisuje da „šumsko zemljište na kojem je šuma oštećena ili uništena požarom“ zadržava namenu određenu planskim dokumentom, koju je imalo pre nastanka požara.
„Međutim, već u sledećem stavu istog člana propisan je izuzetak od ovog pravila, koji predviđa da je promena namene moguća u slučaju da je to neophodno radi realizacije projekta za koji je, u skladu sa zakonom, utvrđen javni interes, odnosno radi izgradnje objekata javne infrastrukture“, navodi se u saopštenju.
Kako ocenjuju Transparentnost i RERI, ne samo da Ministarstvo o ovim izmenama Zakona nije organizovalo javnu raspravu, već odredbe o korišćenju šumskog zemljišta nisu postojale ni u originalnom predlogu Vlade Srbije koji je dostavljen skupštini 7. avgusta 2026.
Tek posredno se može zaključiti da su citirane izmene u finalnu verziju izmena zakona uvrštene tako što je skupštinski Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije predložio amandman na sednici održanoj 26. avgusta 2026. godine, sa kojim se, na istoj sednici, saglasila i resorna ministarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandra Sofronijević, i koji je jednoglasno usvojilo 12 prisutnih članova Odbora.
„Posebno ističemo da na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije nisu bili dostupni tekst amandmana, njegovo obrazloženje, kao ni bilo koja informacija o tome zbog čea se ove izmene nisu našle u originalnom tekstu predloženih izmena Zakona, koji je za predmet imao druga pitanja u vezi sa kapitalnim projektima (solarne elektrane, upravljanje otpadom i slično)“, navodi se u saopštenju.
Kako se dalje navodi, sve ovo se odvijalo tokom stravičnih i nezabeleženih požara koji su zahvatili najveću peščaru u Evropi – Deliblatsku peščaru, koja je neprocenjivi rezervoar biološke raznovrsnosti i koja predstavlja zaštićeno područje od izuzetnog (I kategorija) i nacionalnog značaja i specijalni rezervat prirode.
„Netransparentnost postupanja vlasti prilikom ovih zakonskih izmena, umesto da umiri uznemirenu i zabrinutu javnost, otvara prostor za nove sumnje u pogledu dalje sudbine zemljišta koje je bilo zahvaćeno požarom“, navode organizacije.
One dodaju da, kada su se tokom požara u u javnom diskursu pojavile tvrdnje da bi požar mogao da bude iskorišćen kako bi se izašlo u susret potrebama potencijalnih investitora, to su demantovale resorne ministarke zaštite životne sredine Sara Pavkov i energetike Dubravka Đedović Handanović.
„Usvojeni amandman naizgled štiti izgorelo šumsko zemljište (u Deliblatskoj peščari ili bilo gde drugde) od promene namene. Međutim, on istovremeno značajno olakšava sprovođenje postupka u kojem bi šumsko zemljište postalo građevinsko za veoma širok krug projekata koje može da odobri Komisija Vlade Srbije. Štaviše, ne postoji prepreka ni da se predlog za realizaciju takvih projekata pojavi tek nakon katastrofalnog požara“, dodaje se.
