TIVAT – “Evropa i Zapadni Balkan se približavaju, danas smo razmatrali kako da ojačamo veze regiona i EU, to nije samo obećanje za budućnost, već i strateški pravac”, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na konferenciji za medije nakon samita EU-Zapadni Balkan koji je danas održan u Tivtu. Ona je istakla da su glavne teme razgovora bile Plan rasta EU za Zapadni Balkan i proširenje Unije.
Govoreći o suštini Plana rasta, Fon der Lajen je podsetila da taj instrument podrazumeva postpenu integraciju država regiona u Jedinstveno tržište, donoseći praktične, opipljive koristi.
“Plan rasta EU je veoma važan, mi otvaramo segmente Jedinstvenog tržišta za kompanije iz regiona i one imaju mogućnost da šire svoje poslovanje, a uz to dolaze i investicije… Četiri države regiona su već postale deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), što je veoma važno. Ukoliko svi u regionu budu deo SEPA, to bi donelo uštedu oko milijardu evra kompanijama. Takođe, počeli smo proces ukidanja rominga… Plan rasta se zasniva na zaslugama – države treba da sprovedu reforme da bi dobile sredstva i investicije”, naglasila je predsednica EK.
U osvrtu na proširenje Unije, Fon der Lajen je pomenula da prijem novih članica predstavlja geostrateški imperativ. Kao je istakla, proces pristupanja ostaće zasnovan na zaslugama, ali mora da postane dinamičniji.
“Dve reči koje su obeležile ovaj samit glase – odlučnost i posvećenost. Odlučni smo da proces proširenja dovedemo do kraja, posvećeni smo evropskoj budućnosti. Smatram da je cilj da Crna Gora pristupi EU 2028. dostižan, a nadamo se i da će Albanija ubrzo posle Crne Gore takođe postati deo Unije”, istakla je ona.
Prema mišljenju predsednice EK, Crna Gora je sprovela “impresivne reforme i možemo samo da vas ohrabrimo da zatvorite sva pregovaračka poglavlja do kraja ove godine, kako bi se sastavio pristupni ugovor”.
“Crna Gora se bliži cilju, ali to nije kraj, već početak punopravnog članstva u Uniji”, ocenila je Ursula fon der Lajen.
Odgovarajući na pitanje izveštača N1 o evropskom putu Srbije, te njegovu konstataciju da se čini da smo “videli samo zagrljaje i poljupce” zvaničnika EU sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, uprkos činjenici da država stagnira kada je reč o važnim domenima, predsednica EK je navela da je “veoma jasno da se proces pristupanja zasniva na zaslugama”.
“Dakle, reforme koje treba sprovesti, vladavina prava je kamen temeljac, a Vi znate tačno koje refororme treba sprovest, pravosuđe, Savet REM-a… Ukoliko Srbija sprovede te reforme, onda Klaster 3 može da bude otvoren… Ako Srbija uradi svoj posao, i mi ćemo svoj”, poručila je ona.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, izjavio je da je “impresivno” ono što je Crna Gora postigla u proteklih 20 godina, te da postoji “istinski zamajac za proširenje”. On je podsetio da je počeo rad na pristupnom ugovoru sa Crnom Gorom, da je Albanija dobila Izveštaj o ispunjenosti privremenih merila, te da je “srpska vlada predstavila konkretan kalendar” za ispunjenje kriterijuma za otvaranje Klastera 3, uključujući ispunjavanja preporuka ODIHR-a i Venecijanske komisije u narednim sedmicama, te da se očekuje otvaranje Klastera 1 za Ukrajinu i Moldaviju.
“Počeli smo da odbrojavamo do novog proširenja, prvi put od 2013… Crna Gora može da postane 28. članica EU do 2028. EU je zajednica vrednosti. Mi razmatramo nove ideje kako da usmerimo proces proširenja i dodatno učvrstimo poverenje… Pozivam sve države andidate da iskoriste ovaj trenutak i preduzmu sve korake na usklađivanju sa kriterijumima EU… Zapadni Balkan može da računa na našu stalnu podršku”, naveo je Košta.
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović ocenio je da je danas veliki dan za Crnu Goru, da Crna Gora “zbližava Evropu danas, to je moćna poruka”.
Pokazali smo veliku zrelost i poslali poruku da je Crna Gora deo Evrope. Samit je pokazao da je politika proširenja važna i da je strateška investicija. Evropski put Crne Gore je imao različit faze – period uspeha I, nažalost, periode stagnacije, ali od 2023. godine cilj Crne Gore jeste da postanemo deo Unije do 2028. godine, što je postao nacionalni projekat. Sa punim uverenjem smatram da je taj cilj realan i dostižan”, poručio je Milatović.
On je ocenio da postoje tri važne dimenzije kada je reč o članstvu Crne Gore u EU – nacionalni trijumf, regionalna dimenzija, i evropska dimenzija.
“To bi predstavljalo nacionalni trijumf za Crnu Goru, za lidere, uspeh države, javne administracije, institucija, i povrh svega, građana… Regionalna dimenzija odnosi se na to da bimo bili primer, uzor, ohrabrenje za druge na Zapadnom Balkanu koji su kandidati za članstvo u EU… Evropska dimenzija znači da bismo pokazali predvidljivost i atraktivnost evropskog modela”, istakao je predsednik Crne Gore.
