BEOGRAD – Na drugoj sednica Nadzornog odbora za praćenje Instrumenta za reformu i rast (RGF), koja je održana u sredu 3. juna, članovi Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji pozvali su predstavnike vlasti da primenjuju potpunu transparentnost kada je reč o sprovođenju Reformske agende za dobijanje sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan, kao i o strateškim dokumentima koji se dostavljaju Evropskoj komisiji na mišljenje.
Nadzorni odbor je tripartitno tela u okviru kojeg Nacionalni konvent o EU (NKEU) ima punopravno članstvo sa pravom glasa. Sednici su prisustvovali predstavnici Evropske komisije, državnih organa Republike Srbije, civilnog društva, ambasada država članica i međunarodnih organizacija.
Na dnevnom redu sastanka bili su pregled sprovođenja RGF po svim oblastima Reformske agende, pitanja upravljanja i monitoringa, revizija i kontrola, WBIF investicije, kao i komunikacija i vidljivost.
U saopštenju NKEU se navodi da je Međusektorska radna grupa (MRG) pozdravila odluku Vlade Srbije da zahteve za isplatu sredstava iz RGF-a objavi na sajtu Ministarstva evropskih integracija. Zahtevi za isplatu sredstava sadrže detaljne opise aktivnosti sprovedenih u realizaciji reformskih koraka za koje Vlada tvrdi da su ostvareni, te je njihova transparentnost od velikog značaja za eksterni monitoring od strane civilnog društva.
„Ovaj korak, koji je usledio nakon godinu dana pregovora i insistiranja od strane MRG, pokazuje da dijalog u okviru Nadzornog odbora može da proizvede konkretne rezultate“, navodi se u saopštenju.
Međutim, kako se dodaje, transparentnost mora biti sistemska, a ne selektivna.
„Predstavnici MRG su stoga pozvali Vladu da ovaj pozitivan presedan proširi i na sve nacrte propisa i strateških dokumenata koji se dostavljaju Evropskoj komisiji na mišljenje. Ovi dokumenti bi, bez izuzetka, trebalo da budu dostupni javnosti putem platforme eKonsultacije, kao dokumenta od velikog interesa za javnost Srbije“, saopštio je Nacionalni konvent o EU.
Na sednici su predstavnici Evropske komisije saopštili da je Komisija preliminarno pozitivno ocenila reformski korak koji se odnosi na povećanje transparentnosti svih projekata ugovorenih po međuvladinim sporazumima. Prema Reformskoj agendi, ovaj korak podrazumeva objavljivanje (počev od decembra 2024. godine) ugovora koji proističu iz međuvladinih sporazuma, a koji se najčešće odnose na velike infrastrukturne projekte.
Nacionalni konvent je saopštio da, prema nalazima Prvog izveštaja MRG o praćenju implementacije Reformske agende, ministarstva su postavila posebne stranice na svojim sajtovima, ali kompletni tekstovi ugovora i dalje nisu objavljeni, iako tekst Reformske agende to eksplicitno zahteva.
„Pozitivna ocena koraka čije ključne pretpostavke za realizaciju nisu ispunjene šalje pogrešan signal i podriva kredibilitet čitavog Instrumenta. MRG je pozvala Komisiju da preispita ovu preliminarnu ocenu i insistira na dostizanju maksimalne transparentnosti u ovoj oblasti, naročito imajući u vidu da Reformska agenda od sredine 2027. godine, takođe, predviđa i ukidanje svih zakona i uredbi kojima su uvedeni izuzeci od primene Zakona o javnim nabavkama, kao drugog ključnog mehanizma kroz koji se zaobilaze pravila o javnim nabavkama“, stoji u saopštenju.
Predstavnici MRG su, takođe, ponovili duboku zabrinutost civilnog društva zbog nedavnih izmena Uredbe o analizi efekata propisa i Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama.
„Ove izmene uvode široko definisan izuzetak od obaveze sprovođenja analize efekata i procesa konsultacija za akte koji se usvajaju u okviru pregovaračkog procesa o pristupanju EU, ali bez jasnih pravnih kvalifikacija o tome koja pravila se u takvim slučajevima primenjuju. MRG smatra da ovakav pristup nije u skladu sa duhom Reformske agende i poziva Vladu da hitno povuče ove izmene“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je Srbija trenutno jedina zemlja Zapadnog Balkana kojoj su isplate iz RGF-a ugrožene zbog upitne ispunjenosti preduslova za pristup sredstvima koji se odnose na demokratiju i vladavinu prava.
„U takvim okolnostima, kredibilitet procesa ne može počivati isključivo na institucionalnom dijalogu iza zatvorenih vrata. Javnost ima pravo da zna kako Vlada argumentuje ispunjenost preuzetih obaveza, kao i da na te argumente može da reaguje pre nego što Komisija donese odluku“, zaključuje Nacionalni konvent.
